Peron
Vozovi dolaze i prolaze
donose i odnose ljude i živote,
a ovo je priča
o jednom generalu i jednoj Ewi…
Od Adama do nas
bilo ih je
koji su imali svoju Evu,
hteo si i ti
Ali ja nisam Eva!
Ne volim slavu, bogatstvo,
ne volim ni vlast,
ne volim teatralnost, pohlepno
Ja, zapravo, volim život (i moć)
Skrivene iza pozornice i očiju javnosti
baš tako strasno, neumitno i
pohlepno
Sve si u pravu,
svakim svojim slovom,
do imanja učahurene sebe –
I do razuma!
Zar bi nas razum doveo
u bezizlaznost vrpoljenja?
Ne.
Ne krivim nikoga,
naročito ne tebe.
A zašto bih, kada sam prošla?
A ti, ti opet kasniš,
onim istim vozovima
što donose i odnose ljude i živote,
a tek poneki se sretnu
Prećutaću sve što si ti …
i sve ono što nisam ja …
propušteno,
a trebali smo i morali za nas …
Vremena se menjaju
dok zlo ostaje isto
...a ti i dalje hoćeš svoju Evu ....
I opet gledaš u prošlost
A možeš ti
možeš drugačije,
gledati
jer već jednom jesi!
Možeš
podići pogled
do budućnosti,
ne treba ti nikakva Eva
Možda bi taj drugačiji pogled
mogao promeni sve(t)?!!