Svet mašte

Priroda proleća

Živeti svoj život

Koračati ne obazirući se

Goreti u žaru stvaralaštva

Stići tamo gde niko pre nije

Ja sam priroda.

Ja sam ona što opija te mirisom svežeg vetra sa visokih planina, poji kišom i otima vremenu.

Ja sam proleće, ja sam njegova ćudljiva priroda, njegova suzdržana pobuna, osetljivost skrivena u tankoćutnosti, naoko varljiva i promenljiva, skrivena u nabujalim pupoljcima cvetova divlje trešnje koji će tek otkriti svoju lepotu. Ja sam ona što odlazi sa lastama a vraća se sa rodama, uvek iznova rođena.       

Ti me znaš, ja sam ona što proviruje iz zemlje sa krunicama visibaba i kukurijeka, tvoja ćudljiva tajna skrivena u slabašnom suncu zatečenom u golim krošnjama, nepredvidivim kišama što velom magle obavijaju puste ulice. Ja sam ona kap rose na tek probuđenoj travi.

Ja sam proleće.

Tečem tvojim koritima, plavim kožu koja treperi na vetru čuvajući svetost vrline i čednost nutrine. Ja sam u onom delu tvoje duše gde su smeštena sva moja imena koja samo ti znaš, a odazivam se samo na jedno.  

Ja sam Proleće.

Ti me znaš.

Ja sam tvoja hirovita priroda.