Prljavo kazalište

Published on 12:32, 08/10,2015

Sve nosimo iz detinjstva.

Nismo mi ti koji govorimo reči.

Reči su te koje govore o nama.

                  *Vitold Gombrović 

 

Nikada ranije ljudi nisu toliko puno komunicirali, a tako malo slušali jedni druge ,kao izraz latentnog  nepoštovanja, pa nikada do sada i nije bilo toliko izraženo nerazumevanje.

Za preživeti treba ojačati.

Imati hrabrosti suočiti se sa onim najgorim u ljudima što sokove života zagađuje, truje podlim namerama, dvosmisleno upakovanim celofanom reči.

Oklop.

Čovek godinama pažljivo gradi taj oklop oko sebe koji ga čuva od ranjavanja, od potonuća...Ipak, ne treba se mnogo štititi, tako se postaje potpuno neosetljiv, srce se vremenom pretvara u led, telo u mrtvaca, a život gubi svoje ukuse zauvek.Tako se postaje zombi.

Mržnja se ne može sakriti sladunjavim rečima u tim finim pakovanjima modernog dizajna. Jednoj senzibilnoj prirodi ne može promaći da je uoči, posebno ne kada (ne)voli.

Uzalud vam trud svirači.