Nekako s proleća

Published on 02/15,2016


Bilo je proleće.

Jednom davno sam, za ranog prolećnog dana sa puno sunca pod vedrim nebom, stajala uzvišena nad senkom koja se primicala u stopu sa dodirom mojih nogu.

 

Opet je proleće.

I glasan prasak praznine u krugovima iluzija.

Pod mojim nogama, ispod tvrde staze kojom hodam, čujem romor onih najdubljih sećanja, šapat nekih glasova i kao da me neka ruka dotakla za rame. Čujem glas koji izgovara moje misli.

Još neko je tu.

Beskrajno prostranstvo misli, a mi se uvek nađemo oko jedne iste.

Kad tokovi života toliko navlaže zasejana polja emocija, ali ne toliko da ih odnesu, onda je sve uredu,a kada se njihov odnos poremeti onda i život presušuje.

Tako je bilo oduvek i tako će biti sve dok ljudi toliko ne ovladaju svojim međusobnim odnosom da ga mogu okrenuti u svoju korist.

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=269573

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Nekako s proleća



  1. Visit Станимир Трифуновић

    ...Што се неће догодити никада.
    Зато, осећања треба пажљиво упражњавати. И мери у којој је то могуће са њима чинити.
    Поздрав!



  2. Visit Nikoleta

    @ Stanimire,
    Nikada nisam imala iluzije da hoće ... ;)

    Dučić je napisao:
    "U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što misli,sanja više nego sto se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.
    Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu da se očajno omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog povoda."
    Meni je ovde jedino sporan "povod"? ;)

    Ali im jedna prikladnija njegova misao (premda je njegova svaka zlatna!)
    "Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline kod žene koju volimo, i uobrazili da su sve sreće mogućne, i zaključili da su sve prepone sitne i neznatne."
    Ovde bih samo reč "žene" zamenila rečju "osobe".

    Reči su svemu "krive" ;)
    Govorili smo o njima i još ćemo.

    Hvala @Stanimire i pozdrav!