Вртим се већ дуго око коментара и видим своју неспособност да га напишем. Можда и умем, али је коментар кратак и .... суров: не очекуј да може да се деси чудо. А ..... можда и може?!
@Laki
Dragi moj Laki, ništa mi nije milije od surovih komentara. :)
Poznavajući sebe, to se neće dogoditi, međutim, verujući u Boga, mi dopuštamo da su čuda moguća!?
Kako sad s tim?
Moje želje i moj život su se već odavno udaljili jedno od drugoga, tako da ja u tom pogledu nemam ama baš nikakvih očekivanja, a sve drugo, ostalo je između. Zahvaljujući tome i postoji moj Sevet mašte. Možda On opstaje i zahvaljujući činjenici da se ta moja ljubav održala samo kao ideja, a da ja zapravo nikada ništa nisam ni htela jer se nisam ni pomerila iz tog sveta mašte?
Ne znam. To je moj najiskreniji odgovor.
Danas je Uskrs! Ima li radosnijeg dana?!!
Setimo se, ipak, da smo do malo ranije, u danima tuge, u svojim najtužnijim danima videli pravo lice "Čoveka"!! njegovu, odnosno njihovu surovost (mislim na svetinu, rulju) prema jednom malom, bespomoćnom biću. To saznanje ishodište je svih naših odluka, pa je moj odgovor na tvoje "da li je moguće" ... - NE!
Htedoh reći da ne verujem da ... ali Avaj! Ja verujem! Ja duboko verujem u volju Božiju i njegovu milost. Zato, da budem opet iskrena, ni ne razmišljam o ishodu jer me On nikada nije izneverio niti napustio.
Današnji dan je i dan čuda i saznanja. I sve je volja Njegova i odluka je Njegova a ne naša bila i biće o uskrsnuću ubijenog života i ljubavi u sinu Njegovom ...
Bog je za sve nas, za rulju, nemilosrdno PRAVEDAN!
Zato, neka bude volja Njegova!
Hristos vaskrse!
@Laki
Tvoj komentar je toliko dobar da zaslužuje još posvećenosti njemu. :))
Naime, ovde sam se htela pozabaviti isključivo napisanim, mojim i tvojim tekstom.
Dakle, ja sam opisala kakav treba da bude čovek o kome sanjam ne prejudicirajući ko je to. :)
A ti si se i "vrtio" oko komentara jer si odmah pomislio na Njega! ;)
I da razjasnimo, ne mislim ja da ti to ne znaš, baš naprotiv i upravo zato što dobro znaš tvoji komentari i jesu dobri a sa njima i moje pisanje ima smisla. :))
Zato ja i volim tvoje surove komentare.
I bez ljutnje, očekivala sam da će @pricalica upisati "taj" komentar ... Vidiš kako se i ja znam prevariti! Ogromno. ;)
Hvala ti i sretan ti i radostan Vaskrs želim!
Овакав писани шах – мат, одавно нисам добио. Поново сам у зачараном кругу могућег одговора. Једва осмислих прву реченецу. Знаш како; покушавам да избегнем замку балканског мушкарца!? Он у вербалном или писаном надигравању са женом, још у мат ситуацији, покушава да је спусти на сопствени ниво, кратким "упадицама"; ма дај, не филозовирај, сањај-сањај и сл. Размишљам сада, дали је мој први сурови коментар ипак био у стилу „хомо балканикуса“, који се супроставља машти једне жене а зна да је машта жене прилично остварљива, за разлику од маште сировог мушкарца? Паметна и маштовита (заједно виспрена и не у ружном смислу) жена, спремна је на све, да преко мушкарца а понекад , мушкараца дођр до свог сна. Небитно је то што ће мушкарац(и) бити жртва тог сна, сан је њен, саткан је у њеној глави.
Толико о машти и сновима.
Знам да су чуда могућа, захваљујући Њему. И ја такође имам жеља која су приближна чуду и ако се којим чудом остваре, нећу сигурно бити овде; нећу их видети. Из тог разлага сам „чудно“ скептичан, па понекад за нешто што мислим да се неможе десити, поредим са чудом. Значи, чудо дефинишем по потреби и како ми у датом моменту одговара. И ја сам само један чудан, жив човек.
Драга Питија, нема љутње.
Да, тако то стоји са жељама (чудима), које и сама знаш, па погураш мало ти, да би потом погурао мало Он. Али, шта је са оном другим које тињају у теби, стварају необјашњиво незадовољство а незнаш ни сама које су. Немој рећи да их немаш. Ај' сад?
@pitija
Dobrodošla u moj Svet mašte :)
Ne vređam se ja komentarima ... svi komentari su uvek dobrodošli ...
Ja se nekako držim one treće (ili druge, zavisi gde gledaš!) Božije zapovesti
"Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svoga"
To bi značilo da sam Bogu prepustila samo čuda, a da sve drugo savladavam sama (uz nevidljivu božiju pomoć, netraženu, samo darovanu) :)
Takav je bio i smisao mog komentara.
Treba imati uvidu i onu
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta" ...
...
A inače nikad se nisam smatrala dovoljno pametnom, pa to i nije uvreda, a teši me to da nisam ni najgluplja
Zlatna je sredina, vele, u svemu. :)))
@ Laki :))
Mašta jednostavne žene je bujna, dok je mašta sirovog čoveka jednostavno prosta, uvek se svodi na onu jednu nagonsku radnju - fiziku i on će učiniti sve gluposti ovoga sveta da do toga dođe ...
Sve između toga je Njegova igra i Njegova podvala! ;)
A mogao je sasvim jednostavno doći do toga, da nije bio sirov u postupanjima. Džaba sve metropole sveta, homo balcanikus viri iz naših muškaraca :))
Međutim, zastupnik sam mišljenja da pre kraja ništa nije gotovo, pa nije isključeno da on ima svoje rezervne, sofisticirane metode za postizanje uspeha ...
Negde sam pročitala da "ako izgledaš kao gubitnik, izgubićeš", a On mi ni malo, ni u jednom trenutku nikada nije ličio na gubitnika, naprotiv vrlo je uverljiv kao Pobednik!
Njega je omela ta kriva uloga sirovog, koja ga je progutala, možda pod lošim uticajima ovdašnjih pametnjakovića ... Da je koristio svoje metode On bi već odavno uspeo! Moja sreća. Moja čista sreća, Bogu hvala! Zgrabila sam je kao što se najveća Pobeda hvata. :)
Zato sam ja u pravom trenutku odustala i prepustila samozvanoj bivšoj i sadašnjoj Gospoji tron! ;)
За софистицираним методама посеже, новоакадемски део мушке популације и бизнис елита, док је код остатка сировина, костанта. Наравно, ти си приметила да сам ја изузет из обе групе и да спадам у ону твоју малу и вољену групу мушкараца.;)))
Понекад је добитак у губитку, исто злата вредан. Чак више и од трона госпојског.
@Laki
Setilo me to što veliš na Henrija VIII i njegovih žena. Kad ih posmatraš u muzeju voštanih figura Madam Tiso, ne možeš se otrgnuti utisku kako je vladar u čuđenju a one imaju smiren izraz iako su sve, osim one jedne, najružnije, koju nije ni ..., završile na giljotini, odrubljene glave! Ona Jedna, zaboravila sam joj ime a neda mi se guglati, dobila je bogato obeštećenje, apanažu da joj je bolje bilo nego sa njim ... :)
E, to ti je dobitak u gubitku zlata vredan;)
A one obezglavljene ćurke izgledaju sretne i zadovoljne! Mošmislit :)))))
Sila od čoveka, nema šta. Pravi KRALJ!! ;)
Ја о Хенрију осмом, знам онако површно, мада смо од првог до четвртог разреда ишли заједно у О.Ш. „ Олга Петров“ у Пад. Скели. Једино је мени дозвољавао да га зовем погрдно Хен, док би се на остале ученике љутио, а девојчице би стварно лоше прошле, и сећам се још, тада је показивао да је озбиљна сировина. Због те трауме, вероватно се тако и понашао према свим својим женама.
Видиш ни мени није јасно што ону није, када све остале јесте? Знам га добро, није прескакао ни за живу главу. Можда је све то због Милене из друге клупе у реду до прозора. Она га никада није живцирала и увек би му додавала гумицу када му испадне на часу. И исплатило јој се! И апанажа и жива глава на раменима.
Ти си стварно имала срећу и нека си га препустила ћуркама. Ћуретина на моменат има цену, али када је понуда велика као што се дешава ових година, онда је и она џаб-џаба. Зато је његов поглед пун чуђења, јер још несхвата да није овладао законима понуде и потражње.
Можда ће ти ово писање личити на причу из маште, али није. Можда има сновиђења, јер се скоро пробудих из попдневног одмора. Ако си ову причу разумела јави ми макар кратким мигом, да небригам.
@Laki
Razumela sam ja priču, al' nije mi jasan jedan detalj, pa te molim za pojašnjenje.
Henrik, znaš, nije bio sa svima njima odjednom, ženio ih je jednu po jednu! čak im je jedno vremena bio i vjeran. A šta je sa ovim tvojim, on ne bira živinu ko Balaševićev Pevac i sve ih odjednom u pesmu stavi. :)
Па знаш шта, и Хен се није упуштао у бигамију, можда је тога и било али на кратко при остварењу нове везе, али би одмах потом прекинуо са старом. Небраним га, али нећу да грешим душу. И код њега је било оно "док волмм волем, кад неволем ... гињотина, ал'кад баци око, оно је бачено! Тако само три пута. Не, он није као певац панонског морнара (говнара), само је ћуретина имала прођу. Много тога и незнам о њему, знаш већ "инкогнито живот".Рекох већ, све је траума из школских дана и црвених пионирских марама.
@Laki
Nismo mislili na istog, a znam tačno na koga ti misliš.
Mene ne interesuje tuđa privatnost ni intima i dovoljno sam vaspitana da u to ne ulazim. Pa zar ti ja ličim na nekoga koga uopšte interesuje ko na koga "baca oči" i ko u čijim krevetima završava?
Ne dragi moj. Pusti tu priču i tu osobu.
Ono o čemu ja govorim je druga vrsta "obračuna" i druga priroda odnosa.
Свидела ми се мисао, па је коментаришем:
....................................................
Лепо је волети бит речи изречених срцем оног који жели да воли и оног ко искрено чује, разуме и подели их са њим.....
...У сваком је тренутку наша појава само-одраз његовог огледала...
Кроз прозор собе посматрам непокошен круг болнице, са тешким мирисом влаге у ваздуху. Ни данас ме нису пустили. Речено ми је да спакујем свој компјутер, јер сам се синоћ недолично понашао на друштвеним мрежама. Било је само једно мало оговарање самога себе, и ништа више. Неко ме је пријавио, па се морамо растати.:)))
При сваком растанку на првом месту су лепе жеље;
@nikoleta желим ти да нађеш своје „чудо“ и у том чуду вољеног човека, да се волите на начин какав теби одговара( небих да те цитирам), доста маште и лепих снова. Исто то желим и Анети (некако сте ми сличне).
@Причалици желим доста доколичарења, искорака у стиху и макар једну написану бајку за „нас“ децу. Сачекао сам поштара и све је спаковано у таванску ризницу.
@pitija желим да одштампа књигу, да не заборави обећање дато Јанакису у вези једног бесплатног примерка.
@niky желим да из неспоразума изађе трезна, а баки из приче, да овога лета више купује и конзумира сладолед.
@Славују желим доста здравља, то је човек који нам упркос свему, неда да заборавимо ко су нам пријатељи а ко непријатељи, да незаборављамо шта је“ наше“, да незаборављамо себе.
Тамо, крајем октобра, када клинци на Калишу, почињу да шутирају жуто опало лишће, даће Бог вратићу се и ја. Током боравка на реци, када ноћу угледам да је звезда падалица пала у реку, ја јој са мрежом прискочим у помоћ и тако их скупљам . Овога пута , радо ћу их донети и поделити Вама. То су звезде среће. Шта бих ја сам са толиком срећом? За то време Ви пишите, будите још креатвнији, икао то већ и јесте.
Свака реч која има значење, чини, употпуњује мали простор у којем смо изграђени. Тај простор свима нама треба бити сигуран и топао, јер нас чини ближим и свеснијим. У њему се препознајемо и тек онда имамо сврху.
Лепо је све што нас чини срећним, па чак и тужним понекад.
Sa druge strane odlasci su prilika za nove susrete kojima se unapred radujem.
Nedostajaćeš. Faliće tvoja otvorenost čiji je deo i ovaj epilog za koji mi je drago da si ga uopšte upisao i da je baš na mom blogu.
Pa dragi @Laki, uživaj na reci i u prirodi, do novog susreta pozdravlja te nabrojana ekipa :))
Traganje nas približi, pa se u borbi izgubimo, da bi se ponovo tražili i prepoznali, rečima, znacima, simbolima, signalima, treptajem oka, pogledom ili namerom prema njemu. I to traje.
U svemu je najlepše to prepoznavanje, ono stvara onaj poseban osećaj bliskosti. Dovoljna je ta jedna reč, izgovorena ili ona što lebdi u prostoru i upotpunjuje ga i daje svrhu postojanju.
Najlepše je kada smo sretni, mada se i u tuzi lako možemo prepoznati ...
Hvala ti. :)
04/30,2016, at 22:34
Visit Лаки
Вртим се већ дуго око коментара и видим своју неспособност да га напишем. Можда и умем, али је коментар кратак и .... суров: не очекуј да може да се деси чудо. А ..... можда и може?!
05/01,2016, at 04:44
Visit Nikoleta
@Laki
Dragi moj Laki, ništa mi nije milije od surovih komentara. :)
Poznavajući sebe, to se neće dogoditi, međutim, verujući u Boga, mi dopuštamo da su čuda moguća!?
Kako sad s tim?
Moje želje i moj život su se već odavno udaljili jedno od drugoga, tako da ja u tom pogledu nemam ama baš nikakvih očekivanja, a sve drugo, ostalo je između. Zahvaljujući tome i postoji moj Sevet mašte. Možda On opstaje i zahvaljujući činjenici da se ta moja ljubav održala samo kao ideja, a da ja zapravo nikada ništa nisam ni htela jer se nisam ni pomerila iz tog sveta mašte?
Ne znam. To je moj najiskreniji odgovor.
Danas je Uskrs! Ima li radosnijeg dana?!!
Setimo se, ipak, da smo do malo ranije, u danima tuge, u svojim najtužnijim danima videli pravo lice "Čoveka"!! njegovu, odnosno njihovu surovost (mislim na svetinu, rulju) prema jednom malom, bespomoćnom biću. To saznanje ishodište je svih naših odluka, pa je moj odgovor na tvoje "da li je moguće" ... - NE!
Htedoh reći da ne verujem da ... ali Avaj! Ja verujem! Ja duboko verujem u volju Božiju i njegovu milost. Zato, da budem opet iskrena, ni ne razmišljam o ishodu jer me On nikada nije izneverio niti napustio.
Današnji dan je i dan čuda i saznanja. I sve je volja Njegova i odluka je Njegova a ne naša bila i biće o uskrsnuću ubijenog života i ljubavi u sinu Njegovom ...
Bog je za sve nas, za rulju, nemilosrdno PRAVEDAN!
Zato, neka bude volja Njegova!
Hristos vaskrse!
05/01,2016, at 05:20
Visit Nikoleta
@Laki
Tvoj komentar je toliko dobar da zaslužuje još posvećenosti njemu. :))
Naime, ovde sam se htela pozabaviti isključivo napisanim, mojim i tvojim tekstom.
Dakle, ja sam opisala kakav treba da bude čovek o kome sanjam ne prejudicirajući ko je to. :)
A ti si se i "vrtio" oko komentara jer si odmah pomislio na Njega! ;)
I da razjasnimo, ne mislim ja da ti to ne znaš, baš naprotiv i upravo zato što dobro znaš tvoji komentari i jesu dobri a sa njima i moje pisanje ima smisla. :))
Zato ja i volim tvoje surove komentare.
I bez ljutnje, očekivala sam da će @pricalica upisati "taj" komentar ... Vidiš kako se i ja znam prevariti! Ogromno. ;)
Hvala ti i sretan ti i radostan Vaskrs želim!
05/01,2016, at 09:46
Visit Лаки
Овакав писани шах – мат, одавно нисам добио. Поново сам у зачараном кругу могућег одговора. Једва осмислих прву реченецу. Знаш како; покушавам да избегнем замку балканског мушкарца!? Он у вербалном или писаном надигравању са женом, још у мат ситуацији, покушава да је спусти на сопствени ниво, кратким "упадицама"; ма дај, не филозовирај, сањај-сањај и сл. Размишљам сада, дали је мој први сурови коментар ипак био у стилу „хомо балканикуса“, који се супроставља машти једне жене а зна да је машта жене прилично остварљива, за разлику од маште сировог мушкарца? Паметна и маштовита (заједно виспрена и не у ружном смислу) жена, спремна је на све, да преко мушкарца а понекад , мушкараца дођр до свог сна. Небитно је то што ће мушкарац(и) бити жртва тог сна, сан је њен, саткан је у њеној глави.
Толико о машти и сновима.
Знам да су чуда могућа, захваљујући Њему. И ја такође имам жеља која су приближна чуду и ако се којим чудом остваре, нећу сигурно бити овде; нећу их видети. Из тог разлага сам „чудно“ скептичан, па понекад за нешто што мислим да се неможе десити, поредим са чудом. Значи, чудо дефинишем по потреби и како ми у датом моменту одговара. И ја сам само један чудан, жив човек.
Толико о чуду и баш је све ово некако чудно. :)))
И теби Николета, желим сретан и радостан Васкрс.
05/01,2016, at 09:55
Visit pitija
čula sam odavno jednu misao; ide otprilike ovako - pametni ljudi ne prepuštaju sve Bogu, malo mu i pomažu! Bez uvrede - pozdrav
05/01,2016, at 11:45
Visit Лаки
Драга Питија, нема љутње.
Да, тако то стоји са жељама (чудима), које и сама знаш, па погураш мало ти, да би потом погурао мало Он. Али, шта је са оном другим које тињају у теби, стварају необјашњиво незадовољство а незнаш ни сама које су. Немој рећи да их немаш. Ај' сад?
05/01,2016, at 13:27
Visit Nikoleta
@pitija
Dobrodošla u moj Svet mašte :)
Ne vređam se ja komentarima ... svi komentari su uvek dobrodošli ...
Ja se nekako držim one treće (ili druge, zavisi gde gledaš!) Božije zapovesti
"Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svoga"
To bi značilo da sam Bogu prepustila samo čuda, a da sve drugo savladavam sama (uz nevidljivu božiju pomoć, netraženu, samo darovanu) :)
Takav je bio i smisao mog komentara.
Treba imati uvidu i onu
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta" ...
...
A inače nikad se nisam smatrala dovoljno pametnom, pa to i nije uvreda, a teši me to da nisam ni najgluplja
Zlatna je sredina, vele, u svemu. :)))
05/01,2016, at 13:49
Visit pitija
Laki, kako se borim, ako misliš na strah od života, čekam da prođe ili pišem - a šta drugo mogu!
05/01,2016, at 14:00
Visit Nikoleta
@ Laki :))
Mašta jednostavne žene je bujna, dok je mašta sirovog čoveka jednostavno prosta, uvek se svodi na onu jednu nagonsku radnju - fiziku i on će učiniti sve gluposti ovoga sveta da do toga dođe ...
Sve između toga je Njegova igra i Njegova podvala! ;)
A mogao je sasvim jednostavno doći do toga, da nije bio sirov u postupanjima. Džaba sve metropole sveta, homo balcanikus viri iz naših muškaraca :))
Međutim, zastupnik sam mišljenja da pre kraja ništa nije gotovo, pa nije isključeno da on ima svoje rezervne, sofisticirane metode za postizanje uspeha ...
Negde sam pročitala da "ako izgledaš kao gubitnik, izgubićeš", a On mi ni malo, ni u jednom trenutku nikada nije ličio na gubitnika, naprotiv vrlo je uverljiv kao Pobednik!
Njega je omela ta kriva uloga sirovog, koja ga je progutala, možda pod lošim uticajima ovdašnjih pametnjakovića ... Da je koristio svoje metode On bi već odavno uspeo! Moja sreća. Moja čista sreća, Bogu hvala! Zgrabila sam je kao što se najveća Pobeda hvata. :)
Zato sam ja u pravom trenutku odustala i prepustila samozvanoj bivšoj i sadašnjoj Gospoji tron! ;)
05/01,2016, at 17:09
Visit Лаки
За софистицираним методама посеже, новоакадемски део мушке популације и бизнис елита, док је код остатка сировина, костанта. Наравно, ти си приметила да сам ја изузет из обе групе и да спадам у ону твоју малу и вољену групу мушкараца.;)))
Понекад је добитак у губитку, исто злата вредан. Чак више и од трона госпојског.
05/01,2016, at 20:51
Visit Nikoleta
@Laki
Setilo me to što veliš na Henrija VIII i njegovih žena. Kad ih posmatraš u muzeju voštanih figura Madam Tiso, ne možeš se otrgnuti utisku kako je vladar u čuđenju a one imaju smiren izraz iako su sve, osim one jedne, najružnije, koju nije ni ..., završile na giljotini, odrubljene glave! Ona Jedna, zaboravila sam joj ime a neda mi se guglati, dobila je bogato obeštećenje, apanažu da joj je bolje bilo nego sa njim ... :)
E, to ti je dobitak u gubitku zlata vredan;)
A one obezglavljene ćurke izgledaju sretne i zadovoljne! Mošmislit :)))))
Sila od čoveka, nema šta. Pravi KRALJ!! ;)
05/01,2016, at 20:52
Visit Nikoleta
@Laki
...i sta misliš, da li je tako sirovog kralja H. trebalo pustiti ili ne? ;)
05/01,2016, at 22:11
Visit Лаки
Ја о Хенрију осмом, знам онако површно, мада смо од првог до четвртог разреда ишли заједно у О.Ш. „ Олга Петров“ у Пад. Скели. Једино је мени дозвољавао да га зовем погрдно Хен, док би се на остале ученике љутио, а девојчице би стварно лоше прошле, и сећам се још, тада је показивао да је озбиљна сировина. Због те трауме, вероватно се тако и понашао према свим својим женама.
Видиш ни мени није јасно што ону није, када све остале јесте? Знам га добро, није прескакао ни за живу главу. Можда је све то због Милене из друге клупе у реду до прозора. Она га никада није живцирала и увек би му додавала гумицу када му испадне на часу. И исплатило јој се! И апанажа и жива глава на раменима.
Ти си стварно имала срећу и нека си га препустила ћуркама. Ћуретина на моменат има цену, али када је понуда велика као што се дешава ових година, онда је и она џаб-џаба. Зато је његов поглед пун чуђења, јер још несхвата да није овладао законима понуде и потражње.
Можда ће ти ово писање личити на причу из маште, али није. Можда има сновиђења, јер се скоро пробудих из попдневног одмора. Ако си ову причу разумела јави ми макар кратким мигом, да небригам.
05/01,2016, at 22:39
Visit Nikoleta
@Laki
Razumela sam ja priču, al' nije mi jasan jedan detalj, pa te molim za pojašnjenje.
Henrik, znaš, nije bio sa svima njima odjednom, ženio ih je jednu po jednu! čak im je jedno vremena bio i vjeran. A šta je sa ovim tvojim, on ne bira živinu ko Balaševićev Pevac i sve ih odjednom u pesmu stavi. :)
05/01,2016, at 23:03
Visit Лаки
Па знаш шта, и Хен се није упуштао у бигамију, можда је тога и било али на кратко при остварењу нове везе, али би одмах потом прекинуо са старом. Небраним га, али нећу да грешим душу. И код њега је било оно "док волмм волем, кад неволем ... гињотина, ал'кад баци око, оно је бачено! Тако само три пута. Не, он није као певац панонског морнара (говнара), само је ћуретина имала прођу. Много тога и незнам о њему, знаш већ "инкогнито живот".Рекох већ, све је траума из школских дана и црвених пионирских марама.
05/02,2016, at 01:14
Visit Nikoleta
@Laki
Nismo mislili na istog, a znam tačno na koga ti misliš.
Mene ne interesuje tuđa privatnost ni intima i dovoljno sam vaspitana da u to ne ulazim. Pa zar ti ja ličim na nekoga koga uopšte interesuje ko na koga "baca oči" i ko u čijim krevetima završava?
Ne dragi moj. Pusti tu priču i tu osobu.
Ono o čemu ja govorim je druga vrsta "obračuna" i druga priroda odnosa.
05/02,2016, at 03:05
Visit krilaandjela
Свидела ми се мисао, па је коментаришем:
....................................................
Лепо је волети бит речи изречених срцем оног који жели да воли и оног ко искрено чује, разуме и подели их са њим.....
...У сваком је тренутку наша појава само-одраз његовог огледала...
ХРИСТОС ВАСКРС
Поздрав
05/02,2016, at 09:41
Visit Nikoleta
@krilaanđela
...i njegova odraz našeg u nesmetanom protoku najboljeg i najplemenitijeg dela našeg i njegovog Sebe ... trenutak koji nadilazi lepotu reči ...
Vaistinu vaskrse!
Hvala ti na divnim komentarima koje ostavljaš na mom blogu. :))
05/02,2016, at 10:06
Visit Лаки
Драга Николета
Кроз прозор собе посматрам непокошен круг болнице, са тешким мирисом влаге у ваздуху. Ни данас ме нису пустили. Речено ми је да спакујем свој компјутер, јер сам се синоћ недолично понашао на друштвеним мрежама. Било је само једно мало оговарање самога себе, и ништа више. Неко ме је пријавио, па се морамо растати.:)))
При сваком растанку на првом месту су лепе жеље;
@nikoleta желим ти да нађеш своје „чудо“ и у том чуду вољеног човека, да се волите на начин какав теби одговара( небих да те цитирам), доста маште и лепих снова. Исто то желим и Анети (некако сте ми сличне).
@Причалици желим доста доколичарења, искорака у стиху и макар једну написану бајку за „нас“ децу. Сачекао сам поштара и све је спаковано у таванску ризницу.
@pitija желим да одштампа књигу, да не заборави обећање дато Јанакису у вези једног бесплатног примерка.
@niky желим да из неспоразума изађе трезна, а баки из приче, да овога лета више купује и конзумира сладолед.
@Славују желим доста здравља, то је човек који нам упркос свему, неда да заборавимо ко су нам пријатељи а ко непријатељи, да незаборављамо шта је“ наше“, да незаборављамо себе.
Тамо, крајем октобра, када клинци на Калишу, почињу да шутирају жуто опало лишће, даће Бог вратићу се и ја. Током боравка на реци, када ноћу угледам да је звезда падалица пала у реку, ја јој са мрежом прискочим у помоћ и тако их скупљам . Овога пута , радо ћу их донети и поделити Вама. То су звезде среће. Шта бих ја сам са толиком срећом? За то време Ви пишите, будите још креатвнији, икао то већ и јесте.
Лаки ....:(((
05/02,2016, at 12:19
Visit krilaandjela
Свака реч која има значење, чини, употпуњује мали простор у којем смо изграђени. Тај простор свима нама треба бити сигуран и топао, јер нас чини ближим и свеснијим. У њему се препознајемо и тек онда имамо сврху.
Лепо је све што нас чини срећним, па чак и тужним понекад.
Поздрав
05/02,2016, at 15:38
Visit Nikoleta
@Laki
Izgleda da: Sila Boga ne moli! :(
Sa druge strane odlasci su prilika za nove susrete kojima se unapred radujem.
Nedostajaćeš. Faliće tvoja otvorenost čiji je deo i ovaj epilog za koji mi je drago da si ga uopšte upisao i da je baš na mom blogu.
Pa dragi @Laki, uživaj na reci i u prirodi, do novog susreta pozdravlja te nabrojana ekipa :))
Budi u zdravlju i blagostanju!
Lep pozdrav!
05/02,2016, at 20:26
Visit Nikoleta
@krilaandjela
Traganje nas približi, pa se u borbi izgubimo, da bi se ponovo tražili i prepoznali, rečima, znacima, simbolima, signalima, treptajem oka, pogledom ili namerom prema njemu. I to traje.
U svemu je najlepše to prepoznavanje, ono stvara onaj poseban osećaj bliskosti. Dovoljna je ta jedna reč, izgovorena ili ona što lebdi u prostoru i upotpunjuje ga i daje svrhu postojanju.
Najlepše je kada smo sretni, mada se i u tuzi lako možemo prepoznati ...
Hvala ti. :)