Opetovanje

Published on 01/12,2016


Kada dođu takvi dani da ti svako jutro bude kao juče, svaki mesec nalik prethodnome, a godine propadaju kroz prste poput pleve; godišnja doba, umesto da se smenjuju, počnu se u nedogled ponavljati, pa svakodnevnicu pretvore u jedno razdražujuće, dosadno opetovanje već viđenoga i preživljenog, postajemo tužni i beznadežni u iščekivanju nečega za šta ne možemo naći pravo ime, a jasno ga vidimo u svetu svoje mašte.

 

Onda se vremenom, neprimetno i tiho otuđujemo od te stvarnosti u beličastoj izmaglici koja deli javu od želja i očekivanja mučnim iščekivanjem, u kojoj se više ne razlikuju svoje od tuđih uspomena, razdeljenih neodmerenim kruženjem dvosmislenosti u vremenu zahtevane određenosti i kao veo zaborava počnu prekrivati sećanj.

 

Uspomene tako stare zajedno sa kućom u kojoj nastanismo se.

 

Neprepoznavanje u vremenu ostavi nas učahurene, nedorasle bitnome, zarobljenim u lavirintu neodmerene dvosmislenosti, zauvek potopljene u dubinama života.

Neki drugi, bolji, ostaju na površini, upareni u prepoznatoj smislenosti. Oni koji ne htedoše graditi onu kuću sećanja bez temelja, ne dopuštajući ničemu da ih poistoveti sa razdražujućom stvarnošću -  nisu!

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=267492

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Opetovanje



  1. Visit Станимир Трифуновић

    Уместо коментара:

    https://pletenijesloves.wordpress.com/2016/01/10/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-18/#more-5007

    или

    http://prepoznavanje.blog.rs/blog/prepoznavanje/postovi/2016/01/12/fragment

    Поздрав!



  2. Visit Nikoleta

    Већ била,поздрав Станимире!! ;)