Osamljenik

Published on 12/04,2015



Oblaci se skupiše sa jedne strane sveta pa jedna velika senka, prozračna, prirodna, ukaza se na zemlji kao da se sam đavo raskrilio nad krajem.

On, sklopljenih očiju, uživa u svojoj nepomičnosti, opružen na asuri od lijana. Ona mu se čini meka, sve mekša, tako da dođe kao dušek; kao lađica a po njoj voda klokoće.

 

Morske daljine su pustopoljine, ostale bez odgovora i bez tragova, a u iskrama svesti odzvanjaju reči nekadašnjih razgovora, leluja poznati, pređeni, put ...

 

On se ljulja u asuri i sanja da je na lađi, gonjen vetrom između dve strme obale kanala. S vremena na vreme mlak dah dopire do njega. Žubor talasića postaje sve slabiji; dremež ga hvata i on tone u san, ..., a ona senka se opet pojavljuje ....

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265303

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Osamljenik



  1. Visit Život je gozba

    @Ljudima smete reći: “Ne.” To je sastavni deo buđenja. Sastavni je deo buđenja shvatiti da trebate živeti svoj život onako kako vam odgovara. I shvatite da to nije sebično. Sebično je zahtevati da neko drugi živi svoj život onako kako vama odgovara.@ Anthony De Mello



  2. Visit repromaterijal

    Odlican clanak, svaka cast :)



  3. Visit Nikoleta

    @repromaterijal
    Hvala lepo. :)