Miris Livada

Published on 08/03,2016

 

Slika koju gledam prikazuje jedan stočić za kafu od lakiranog drveta i četiri drvene tapacirane naslonjaće umrljane svetloljubičastim i smeđim, kafenim mrljama, kao loša imitacija Rotkovih slika, neoriginalni modernizam. Iznad vrata je crvena svetlost. ...

 

To je Grad. Grad je veliki, a Livade su male; ali je nebo iznad njih veliko. Zapravo, velike su Livade, u njima se osećam sasvim drugačije, osećam sebe u sebi, osećam da imam dušu i volim sve što vidim. Čovek je tu više čovek, drugačiji mu je pogled. I reč.Tu se bolje spava, misli i lakše se ustaje.

Sve što vidim i čujem je Priroda. I ja sam Priroda, kišni oblak što natapa cvetnu Livadu, vetar u plodonosnim krošnjama i prvi jutarnji zrak sunca u kome se istaču kapi rose i otvara novi dan.

Ja sam Priroda, Ona koja pamti sva vremena koja su prošla Livadama i ravnicama i sva nevremena, muke i njene oluje.

Ja sam priroda, Ona što spaja male Livade i pripadajuće im veliko nebo.

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=279632

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Miris Livada



  1. Visit Nikoleta

    Sasvim prirodno :)



  2. Visit pricalica

    Је ли се то неко вратио с мора? :)



  3. Visit Nikoleta

    Jeste draga pričalice :-)
    I sa mora i u Svet mašte pravo,
    odmah sam shvatila da je mašta bolji svet od stvarnosti, da sačuvan "ono malo sebe" i onu malu Sebe ;)