Svet mašte

Kad lagano oborim kapke

i posmatram svet

kroz tanku nit svetlosti

upletenu među sljubljene trepavice

u blistavoj belini horizonta

radosno će se začeti misao

ukoreniti dubokom šutnjom

u modrinu plavih beskraja 

Kad bezbrižno sednem

na visoku stenu

a misli se počnu odmotavati

dugim kadrovima privida

začeće se nova pesma

o počecima svih početaka

i vetru što raspreda niti

šumovima nepoznatih daljina 

I kada život oteče

meandrima umornih reka

u koritima praznih snova

žuboriće nerođeno juče,

romoriti nedočekano sutra,

grgoljiće obespokojeno danas

i odzvanjaće u svemirskim okeanima

gde sve titra u neprekinutoj istrajnosti