Dolina kraljeva
Ogromna poljana do kraja vidika potpuno je gola i beli se u odsjaju sunčevih zraka od suvog, sitnog peska. Na horizontu se grandiozno i graciozno, iznad doline, uzdižu piramide.
U vazduhu se oseća neka Prisutnost koja kao da govori – ja sam gospodar veličanstvenih dolina; znam tajnu mastaba i piramida u kojima počivaju stari kraljevi; idem hodnicima lavirinta, šestarim iznad doline i mora, u letu dodirujem talase, urličem iz dubina ponora, brazdam peskovite obale, pa brežuljcima dodajem krivine prema obliku svoga tela ...Ali piramide uvek zatičem nepomične.To je zato što čuvaju tajnu kraljeva u sebi.
Razmišljam i računam.
More se vraća svojim obalama, magličasta belina talasa nad peskom, karavani prolaze, prašina leti, svetovi se ruše; a moj pogled, kojeg ništa ne može da skrene, ostaje i dalje uperen kroz izmaglicu u neki nedokučivi horizont...