Svet mašte

Otimam se lošim godinama i još gorim navikama, drugačijim principima i suludim vremenima, jer pravi život ne trpi preterano zadržavanje na rubovima, marginama u žabokrečinama vremena, pokošenim poljima i opustošenim njivama.

Nikoleta i Ja; sve što se dogodilo na tim nepoželjnim mestima života, dogodilo je Njoj. Nikoleta je bila sve ono što ja nisam, nisam htela ili nisam mogla, a opet je nekako uspela ostati Ja; Ona voli sve ono što volim ja, kao vešta glumica što bi glumila Mene, a Ja živim i predajem se životu da bi ona mogla glumiti – (Mene), maštati, sanjati. I tako nas dve plovimo rekom života, gledamo sva njegova lica, živeći u imaginarnim očima onih koji nisu tu.

Mi smo sanjarke; snovima snevamo stvarnost u svom svetu mašte.