Hladna priča o izgubljenom

Published on 09:40, 06/22,2015

 

Nekim aktivnostima prisegnemo jer nam ulepšaju samoću a da pri tome ne ukrote ni naš duh niti ličnost, pa ostanemo pravi i jaki kao drvo u koje je grom udario ali ga nije oborio.

Rutina svakodnevnice često zna da uništi sve ono što je bilo najbolje u nama i načini veliku ranu u duši, posebno ako nas obuzme hladnoća provincije i ukalja u dodiru sa ljudima koji misle samo na to da uveče, pošto se dobro nahrane, odigraju partiju karata, igrice na računaru ili pukom valjanju po posteljama ne birajući s kim ... Ponos je taj koji može da nas sačuva od žalosnih provincijskih ljubavi iz dosade ili iste one rutine. Između ništavnosti ljudi koji nas okružuju i ništavila, jedna nadmoćna žena uvek bira ništavilo, te brak i društvo za nju postanu manastir. Ona, verujući da u životu uvek postoji više, živi poezijom kao što karmelićanka živi verom i sve to je načini prefinjenom toliko da je obožavanja laskavaca podignu na presto života sa svim njenim manama.

Šta jedna takva žena može da izgubi ili dobije na taj način?

Osećaj gubitka i dobitka samo je opsjena u našem životu, a sreća je mera onoga što možemo nazvati dobitkom ili uspehom. Stoga sigurno ne gubimo ono što nas izvesno u našoj najdubljoj nutrini čini srećnim, taj naš unutrašnji instinkt nam to nikada ne bi dozvolio.


Jutro i nada nadolazećeg dana

Published on 09:21, 06/18,2015

Jutro je. Oblaci razvejani nebom, a dan bledim i retkim sunčevim zracima obećava istresajući raskošne skute svoje nebeske haljine nad ovozemaljskom košnicom – radionicom gde hiljade ljudi migolji ulicama gradova i sela na putu ka svom svakodnevnom odredištu.

Izbilo je sedam sati.

Dan polako odmiče a život je za neke ljude i dalje zlatan san, sva zemaljska blaga leže pod njihovim nogama, a oni naziru svoj kutak plavičastog neba, onih vidika u koje nada pokazuje prstom, njima, čiji je život buran i sadržajan i kojima njen glas, poput glasa zavodljive sirene, pevuši zazivne pesme i zove ih da polete i pobegnu od svih ovozemaljskih nevolja.

Nada je prostor pun zlata, srebra i plavetnila ...


Otkucaji dana

Published on 10:16, 06/04,2015

Sada, kada su posloženi razlozi u kovčeg života, a mi ostali zaglavljeni u besmislu otimanja vremenu, pa ni tamo ni vamo, sve manje te vidim, a sve više osećam u odjeku otkucaja vremena što preći će, pregaziti, sve one nametnute dane, sate i minute koji nas svakodnevno zaskaču ne shvatajući da su baš oni, ti dani i sati, a i minuti, dželati svoga sada, a otkucaji su svih onih naših misli u kojima smo na trenutak poverovali da će samoća ostati negde daleko iza nas.


Priča o I. i F.

Published on 11:21, 06/01,2015

Ako je I. ičega imala u izobilju, onda je to bila mašta, koja joj je pomagala da shvati šta se drugim ljuduma dešava. Zapravo, nije suština bila u njenom fantaziranju, već u iskustvu. Njen život nije bio lak od tmurnog detinjstva  ... a kada je stasala u mladu ženu osmeh nije ispuštala sa lica ...  Čak i pod mračnim plaštom teških vremena, nikada nije prestajala da veruje kako će se situacija popraviti, čak ni onda ako je noću tiho plakala u postelji, gleći jednog plišanog medu koji je pri tome hrkao, a ujutru ustajala puna energije, spremna da pruži sve od sebe kako bi dan ispao podnošljiv ne samo za nju već i za sve njoj bliske osobe.

 (Dalje)


Poljubac od hiljadu godina

Published on 14:30, 05/23,2015

 

Noćas je grmilo i kiša je isplakala sve zaostale zablude. Već pomislih da od dana neće biti ništa, računajući na ledene oblake što se ne razilaze i kao najgori mogući teret pritiskaju, hladnoćom stežu poput lanaca koji me drže vezanu za onaj ćošak sveta u kome vlada siromaštvo osećaja i izopštenost duha, odakle se teško izvući a da ne ostane neka vrsta ukletog znaka na čelu, pokazatelja ranjene duše. Samo pomislih, kad Sunce iznenadi vatrenom dugom.

Priroda je neprediviva, a ja baš volim nedvosmislene predvidivosti, zatvorene u zlatnom kavezu osećanja na blizini manjoj od jednog kubnog centimetra za koji se tačno zna da mu treba hiljadu godina da se spoji, upravo toliko treba i za pomak svesti.

 


PPD

Published on 12:26, 05/16,2015


 

S vremena na vreme meštane zapanji vest o tome da se negde neka porodilja bacila kroz prozor ..

A onda je jedna njihova mlada sugrađanka skončala u istoj toj tački bola u istom tom sumračnom uglu tuge. Zahvatila ju je ona vrsta neraspoloženja, osećaj da se ne uspeva izaći na kraj sa životom, a koji se ugnezdi u dušu pojedinih žena posle porođaja.

Hormoni.

Mnoge žene ponizno prihvate svoje muke...

A meštani, onda, tihim glasom, kad prepoznaju taj prazan pogled, drhtave ruke, duboki očaj koji obavija lepuškasto lice, govorkaju kako ima neku bolest živaca.

Sažalevali su je, neki omalovažavali, ali svi su bili svesni da je ništa ne može osloboditi od toga zla, do ona sama.

Možda sudbina ili molitve.

Ili ....

 


Ubogo pokolenje

Published on 14:12, 04/29,2015


U asfaltnom gradu
Došla je iz crnih misli
Generacija vladara
Ostaje tu dok ne odumre
Ona ili grad ili ....
Skršteno sedi i posmatra
Ubogo pokolenje
Lakoumni naraštaj
Od svih takvih gradova
Ostaće onaj kroz koji prođe vetar
Mi smo privremeni, prašina na vetru
Prolazni
Ostaće gradovi
Možda prazni ...

"Čovek, šta god da radi, potpada
pod prirodu, koja je omniparens i čijim
zakonima se, i kad misli da ih krši,
svagda pokorava." (M. A. Bakunjin)


Hladno proleće

Published on 16:04, 04/18,2015

 

Proleće shrvano hladnoćom

Olujne kiše

Napušta dane

Nestaju tragovi

Nestaju i blede sve iluzije koje imasmo

Sve osim jedne

Da je tu

U dodiru prošlog i sadašnjeg vremena

Hladnoća lomila tek procvale grane

Da nevreme može biti jače od vremena

Nestala je i ona. toplina.

Za koju smo mislili da nas neće napustiti ...


Ljubav

Published on 09:25, 04/16,2015

 Gde da gledam,

Gde da te tražim?

Postoji zrnce sreće u jutarnjoj rosi

I zrnce radosti u prvom jutarnjem zraku sunca

Što se svija oko tek procvale ruže ...

 


Kult mrtvih ili ne ...

Published on 09:21, 04/15,2015

Dok su  drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...


A ja …

Published on 00:45, 04/11,2015

 

Koala je najlenja životinja na svetu. On spava dvadeset sati dnevno.Za 1l ulja potrebno je 5 kg maslina.Jedna odrasla hobotnica može da prođe kroz otvor veličine jedne kovanice.A ja ...?Ja radim dvadeset sati dnevno, ceo mesec trošim 1l ulja i/ili 5kg maslina i u stanju sam se provući kroz iglene uši ...


Putevi

Published on 20:51, 04/10,2015

Početak je isto što i kraj, susret i rastanak. Sve protivrečnosti nastaju i  svi paradoksi se susreću tamo gde noć nije protiv dana i smrt nije protiv života.

Između trepavica i sunčanog jutra širi se pogled.

Dalek.

Oči obojene bojama u bezbroj nijansi gledaju prema tebi. Život je iskustvo greške, a greška je životno iskustvo.


«Prethodni   1 2