Poljubac od hiljadu godina

Published on 05/23,2015

 

Noćas je grmilo i kiša je isplakala sve zaostale zablude. Već pomislih da od dana neće biti ništa, računajući na ledene oblake što se ne razilaze i kao najgori mogući teret pritiskaju, hladnoćom stežu poput lanaca koji me drže vezanu za onaj ćošak sveta u kome vlada siromaštvo osećaja i izopštenost duha, odakle se teško izvući a da ne ostane neka vrsta ukletog znaka na čelu, pokazatelja ranjene duše. Samo pomislih, kad Sunce iznenadi vatrenom dugom.

Priroda je neprediviva, a ja baš volim nedvosmislene predvidivosti, zatvorene u zlatnom kavezu osećanja na blizini manjoj od jednog kubnog centimetra za koji se tačno zna da mu treba hiljadu godina da se spoji, upravo toliko treba i za pomak svesti.

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=252890

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Poljubac od hiljadu godina



  1. Visit Aneta

    Poljubac kroz hiljadu godina, zanimljiv slučaj gde fali samo jedan kubni cemntimetar da bi se stalaktit i stalagmit spojili, zašta je potrebno hiljadu godina.
    Ti dakle, govoriš o Resavskoj pećini. :)



  2. Visit Rozeta

    @ Aneta
    Okićena uspomenama kao resavska Divljakovačka pećina, "Resavska lepotica", prolazim kroz predvorje istorije mračnim tunelima neizvesnosti, duž staza okamenjenih vodopada do pećinskih orgulja koje reaguju na jedan nežni dodir i čuje se mnoštvo zvukova...
    Hvala ti na pojašnjenju. ;)