Priča o I. i F.
Ako je I. ičega imala u izobilju, onda je to bila mašta, koja joj je pomagala da shvati šta se drugim ljuduma dešava. Zapravo, nije suština bila u njenom fantaziranju, već u iskustvu. Njen život nije bio lak od tmurnog detinjstva ... a kada je stasala u mladu ženu osmeh nije ispuštala sa lica ... Čak i pod mračnim plaštom teških vremena, nikada nije prestajala da veruje kako će se situacija popraviti, čak ni onda ako je noću tiho plakala u postelji, gleći jednog plišanog medu koji je pri tome hrkao, a ujutru ustajala puna energije, spremna da pruži sve od sebe kako bi dan ispao podnošljiv ne samo za nju već i za sve njoj bliske osobe.
Silom prilika shvatila je da opstanak podrazumeva svakodnevnu borbu, težak napor za uravnoteženje svesti u kome su morali da se izmešaju i samoživost i velikodušnost, tvrdoglavost i poverenje. Nije htela da dozvoli da joj ljudi, naročito ne oni bliski joj, uzimaju od nje više nego im ona dozvoli ne samo u materijalnom svetu, već i kada su emocije u pitanju. Pomagala je koliko je želela i mislila da treba, ali nije dozvoljavala nikome da misli da može da je cima kako i kada mu padne na pamet. Muškarcima je postavila stroge granice, ali je takođe bila u stanju i da im ukaže poverenje. Oni su se uglavnom zanimali za nju, veoma ...
Znala je, još od najranijih dana u životu, da treba i davati i uzimati, milovati i tući, smejati se i vikati, sa onim finim osećajem za meru, kako se teško uspostavljena ravnoteža ne bi narušila, a ona je sa lakoćom ptice vešte letu po olujama, zaista lako održavala. Kao da je rođena sa tom veštinom.Tako je živela godinama, upletena u paukovu mrežu u kojoj je najvažnije bilo ne umreti od gladi i zaštiti se, zaštiti od svih oblika zloupotrebe i zlostavljanja ovog ni malo bezbednog mesta na planeti – života!
Postojalo je nešto u njenoj nutrini što je štitilo od malodušnosti, kao da je neki neobičan sloj obavijao njen um, a aura telo i činili je tako da se i tuga i svo zlo koje je donosi odbija o njih. A nije se radilo o tome da treba da joj teku med imleko i da je ne sustižu jadi, već naprotiv, patila je kao i sav ostali svet kada je bilo vreme za to.A onda je, jednoga dana, iznenada, kako to obično biva, baš u trenutku kada je njen osmeh najjače odzvanjao u vazduhu, čvrstinom koja joj je pomagala da tako sigurno stoji na zemlji, u njen život ušetao F.
I nije mogla ni da sanja šta se sve mota po njegovoj glavi. A on je zamišljao kako bi bilo divno grliti je na snegu, a sunčanim danima šetati kroz šumu, pokazujući joj svu tu zelenu raskoš koju ona nikada ranije nije primećivala ili nije posmatrala na taj, njegov, način. Pomislio je kako bi mu ona bila divna supruga, neko ko će odagnati onaj osećaj usamljenosti koji će ga, u praskozorje, kada je mora da krene na posao, prosto paralisati u krevetu, kao da ga neka nevidljiva sila vuče i obara u krevet. I sve bude mirno. Sve na svome mestu, samo kada je ona tu.Isprva joj je skidao zvezde sa neba, a onda je odlučio da je povede na te visine, na nivoe na kojima će se i sama moći doticati sa zvezdama, gde će ploviti svemirskim okeanima zajedno sa tim zvezdama, jer i ona sama je bila zvezda.
Njegova Zvezda sreće!