Zapis 5
Sumrak je nagoveštavao kraj dana a ona se žurno kretala vukući život za sobom kao najteže breme, nastojeći da pre mraka prođe kroz kratku deonice puta koji je vodio kroz gustu šumu, te tako konačno i sigurno stigne kući. Došla je do mostića kada su joj se približile kočije. On je usporio i pogleda je, a ona zatvorena, zadubljena u svoje strahove, skoro gluvonema, ulažući sve svoje napore u to da izbegne sučavanje sa neprijatnostima rizika, kratko baci pogled u njegovom pravcu, a onda nastavi preko mostića gledajući u onu gustu šumu kojoj su se sve brže približavali. Ne reče joj ništa, ali je odlučio da je otprati kroz šumu.Kretala se ukrućeno, više nalik statui, kao da joj je i krv bila u čvrstom stanju, ali je ipak jedno, ono unutrašnje najdublje čulo odvojila da prati svaki njegov i najmani pokret.
I tako su se oni ćutke upoznavali....