Svet mašte

Danas je bio divan dan, dražesan zimski, tako kratak, tako kratak. Sunce je sijalo, željno, sneg se otopio, a devojke sa crnim uvojcima, negde u selu, su plele priglavke. Da je leto, plele bi one mirisne korpice od svežeg, poljskog cveća. Jelenka i cvrčka još nema u našim krajevima ili ima, samo skriveni kuju neku zaveru.
Ja sam njušila dah borovine u vetru, kao indijanski ratnici, osluškivala zvukove iz prirode poput zeca i posmatrala decu. Dečak i devojčica su se rvali pored ograde od kolja, preplićući se isto tako u međusobnom zagrljaju. A nekada su tako divno sanjali o sreći.
Svet je star otprilike dve milijarde godina, a naša zemlja, planine i mi, ...  jesmo li i mi?
Čudne ptice kruže iznad naših reka.