Svet mašte

Park posmatran sa prozora moga stana izgleda kao velika pozornica. Drveće se krošnjama ocrtava na plavom nebu prošaranom sivom bojom oblaka. Jaka svetlost obasjava klupe, ljuljaške, klackalice, svetiljke i staze. Smena svetla i sene izoštrava perspektivu koja veliča prirodnu raskoš i  bogatstvo boja i pogleda. Vetar se igra u krošnjama i nosi preostalo lišće, nežno ga spušta na tlo. Promiču boje, a lišće šušti pod nogama šetača. Jedan zaljubljeni par se zaustavlja da se poljubi.

U senci zgrade stoje oni, uvek zajedno. Golubovi. Ima ih i na krovovima. Ptice u letu u daljini izgledaju kao male mrlje na nebu koje se gubi na horizontu koji nestaje u magli uvlačeći pogled u veštački beskraj u kome se ne vidi granica mašte i stvarnosti.

Gde je stvarni svet?

Tamo gde i komad plavog neba.