Svet mašte

Jutro je. Oblaci razvejani nebom, a dan bledim i retkim sunčevim zracima obećava istresajući raskošne skute svoje nebeske haljine nad ovozemaljskom košnicom – radionicom gde hiljade ljudi migolji ulicama gradova i sela na putu ka svom svakodnevnom odredištu.

Izbilo je sedam sati.

Dan polako odmiče a život je za neke ljude i dalje zlatan san, sva zemaljska blaga leže pod njihovim nogama, a oni naziru svoj kutak plavičastog neba, onih vidika u koje nada pokazuje prstom, njima, čiji je život buran i sadržajan i kojima njen glas, poput glasa zavodljive sirene, pevuši zazivne pesme i zove ih da polete i pobegnu od svih ovozemaljskih nevolja.

Nada je prostor pun zlata, srebra i plavetnila ...