Zapis 10

Published on 21:03, 06/16,2015


U strašno doba te 2000-i neke godine, krajem maja, njih dvojica su stajali u dvorištu ispod stare, procvale lipe koja je mirisala svom snagom svoga cvata šireći im nozdrve intenzitetom mirisa i okupirajući sva čula.

Sunčevi zraci su se poigravali u krošnji bogatoj lišćem, posloženim onako kako život zna posložiti karte pa se svi putevi otvaraju sami po sebi, onako spontano i prirodno, a oni, zraci prolaze nesvakidašnjom lakoćom u snopovima i miluju dva pesnika obasjavajući ih svojom svetlošću kao vencem.

Vodili su jedan od mnogobrojnih takvih razgovora kada su pritešnjeni oskudicom koja im je vezala ruke premišljali kao ozbiljni ljudi kako sačuvati svo stečeno bogatstvo a da se bespotrebno ne trese sve drveće koje su godinama unazad temeljno otresli.

U tom trenutku otvorenih vidika i posloženih karata došla je u potpunosti do izražaja razlika izazvana suprotnošću njihovoh dvaju naravi i ona dva lika, da je mogla nadahnuti kičicu nekog velikog slikara.