Svet mašte

Biti svoj

Imati meru

Koračati smelo

Dotaći večnost

Ja sam priroda.

Nežna krhka lomljiva, kao što svaka priroda treba i da bude.

Ja sam oblak. Ljubičasto sivi sastavljen od stotine manjih delića kao najlepši kićeni cvet, onaj što te štiti od preteranog sunca i poji vodom za letnjih žega, onaj što vetrom kruži nad tvojim livadama.

Želim da verujem u briljantnost uspeha koji nas uzdiže u nebo, oblacima, lišava osamljenosti, oslobađa straha od nepoznatog i prepušta bezgraničnim prostranstvima mašte u kojima sebe srećno postavljamo na označeno mesto.

Ponekad ostanem zapitana nad tim često prisutnim osećanjem osamljenosti što je donosi noćna čamotinja i dnevna otuđenost, a zbog koje se neko usudio ljubav nazvati pozom broj ...taj i taj, ... kao u fino izatkanoj magli ponosne i tihe poezije koja tugom boji najlepša poglavlja života ...

Ti me znaš.

Ja sam oblak, katkad prozračan i vedar, a nekad crn i tmuran.

Ja sam priroda, ćudljiva i hirovita.

Svoja.

Proleće, moje omiljeno godišnje doba. Volim kad me opija miris prvog cveća, kad božuri razviju svoje loptice u azalejama među ružama i drže ih uzdignuto kao ponosne glavice.

Mogla bih tada videti tvoje obrise dok mi prilaziš koracima valcera, ponesen zanosom i onom varljivom srećom koja nastaje u susretu muške sujete i ženskog lukavstva, kako plešemo opijeni mirisom ljubavi a na horizontu noć rasprema mesečevu postelju.

Dohvatio si mi Zvezde, želim i Mesec.

I čini se da priroda buja i raste dok jedna veličanstvena žena koju su mnogi želeli neočekivano daje jasan znak. Zelja i zapovest.U dalekim zvezdama i mračnom žbunju nema svedoka bezgranične sreće pomešane sa snovima. Venera podgreva strasti, pa one planu stvarajući jedan novi svet magnovenja, opojne i kratkotrajne sreće koja iščili već do jutra.

Živeti svoj život

Koračati ne obazirući se

Goreti u žaru stvaralaštva

Stići tamo gde niko pre nije

Ja sam priroda.

Ja sam ona što opija te mirisom svežeg vetra sa visokih planina, poji kišom i otima vremenu.

Ja sam proleće, ja sam njegova ćudljiva priroda, njegova suzdržana pobuna, osetljivost skrivena u tankoćutnosti, naoko varljiva i promenljiva, skrivena u nabujalim pupoljcima cvetova divlje trešnje koji će tek otkriti svoju lepotu. Ja sam ona što odlazi sa lastama a vraća se sa rodama, uvek iznova rođena.       

Ti me znaš, ja sam ona što proviruje iz zemlje sa krunicama visibaba i kukurijeka, tvoja ćudljiva tajna skrivena u slabašnom suncu zatečenom u golim krošnjama, nepredvidivim kišama što velom magle obavijaju puste ulice. Ja sam ona kap rose na tek probuđenoj travi.

Ja sam proleće.

Tečem tvojim koritima, plavim kožu koja treperi na vetru čuvajući svetost vrline i čednost nutrine. Ja sam u onom delu tvoje duše gde su smeštena sva moja imena koja samo ti znaš, a odazivam se samo na jedno.  

Ja sam Proleće.

Ti me znaš.

Ja sam tvoja hirovita priroda.

Kišno skiciran dan

pod pojasom oblačnog neba

nisko pala magla;

soba u oblacima,

njena spavaćica otkriva ramena

šapati donose mir

prefinjeni osećaj prisutnosti

pripadnost  vremenu dolazećem

divlji ples i muzika

uz koju se vode deca i pravi ljubav

na stalku života dodiri vremena

u harmoniji je bogatstvo jedinstva

daleko od stvarnosti

visoko, visoko  ...