Častan izlaz
Published on 08/21,2015
Tihim koracima, nečujno
u gordostima svojim
odšetasmo putem
sjaja zvezdanih niti
Ostaše oči znatiželjne
na pozornici praznoj, mračnoj
bez kojih
zvezde ne bi imale sjaj
bez čijih pogleda
ne bi imale kraj, u svesti
Da nije bilo oka tvoga
ne bi bilo ni zvezdanog sjaja
moga
ne bi bilo čarobnog sjaja
svetlosne niti
niti zvezde moje
Prećutaću ono
što sam zamerala,
sebično (takva sam),
a i sama sam
majstor toga bila,
svesna istosti našega sjaja
I gde je kraj zvezdama?
U završnom trenu treptaja oka
koje uhvati njen sjaj
pogledom stisnutim zarobi
i ponese sa sobom
zauvek
zauvek
Pa tihim korakom
nečujnim
odšeta putem
njenog sjaja
08/21,2015, at 12:47
Visit Nikoleta
Zvezde, zapravo nemaju kraj.
Kako?
One su svoju materiju pretvorile u energiju svetlosti, emitovale i ona (svetlost) "pluta" Svemirom, spremna da se opet transformiše u "nešto".
Materija i energija su neuništive, samo se pretaču i prožimaju ...
Zvezde žive kroz svetlost svoju, a ostalo je rečeno u pesmi.
Sve (ostalo) je pesma. :D
08/25,2015, at 16:42
Visit Janakis
Čekaj! Staniiiii! Stoj! Ne vredi... odleprša Nikoleta negde ka zvezdama :D
08/25,2015, at 17:58
Visit Nikoleta
Ti si uvek tu kada treba, da me oraspoložiš, da održim dobro raspoloženje. :P
A falio si, šta drugo da ti kažem :))
.. i sada bez toga da se praviš važan, molim! ... :))))
08/25,2015, at 19:09
Visit Janakis
Hahahaha kad bi to moglo?!
Vidiš ti to, neko može u svemir, a neko ne sme ni važan da se pravi ;)
08/25,2015, at 22:26
Visit Nikoleta
@Janakis
Ma sme ... nego mislim, možda je bolje da i ti pođeš u svemir? ;)