Sanjaš li ...?
Sanjaš li biserne zore u topla letnja jutra. Sunce iznad Avale. I Dunav. Veliku i snažnu reku, kako vodom odnosi sve propale prilike, nedosanjane snove, neostvarene želje. Sve pokušaje, uspone, padove. Izdaje, prevare. Ljubavi kojima smo se davali. I one kojima nismo. Slučajne partnere. Plašljive, neodlučne, posrnule, pogubljene, zlonamerne, lakoverne, ulizice, dvolične. Putnike namernike. Podle šaptače. Gutače. Žderače. Namrgođene pljuvače, jahače magle. Ali i one sa kasnim paljenjem. One kojima savest uvek naknadno proradi. Kasno.
Sanjaš li brige i more. Lutanja. Gubljenja. Pronalaženja. I ponovna traženja. Putovanja. Odlaženja i vraćanja. Mene malu, na kuli Milenijuma, sa pogledom na Dunav. Na Kalemegdan, na Beograđanku. Na istoriju, geografiju, na nas. Svaki krik porobljenog grada. Svaku suzu presahlu na izgorelom ognjištu. Sve rušeno, porušeno, sravljeno sa zemljom. I nanovo građeno. Sve prevare, sitne laži i još sitnije ćari. Obmane. Svaki nedostatak slobode i praznine kojima odzvanjaju molitve. Lagume, krtičnjake, podzemlje i nedodirnute svetove.
Sanjaš li kapi rose u prohladna jesenja jutra. Izlaske i zalaske sunca iznad Istočne i Zapadne kapije Beograda. Puteve. Tokove. Veze. Poveznice. Prečice. Sokake. Brzake. Pobednika. Konjanika. Neznanog junaka! Česme na iskonskim izvorima. Život u kapima. I kapi u životu. Sreće i tuge. Radoasti, mladosti, zanose. Sanjaš li? Sav naš trud. Sve propuštene prilike. Neprilike. Strahove. Praštanja. Kajanja. Ono nikada više. I opet, i ponovo.
Budne noći i snena jutra. Maglu iznad Save. Padove. Ustajanja. Umiranja i ponovna rađanja. Vodostaje. Izlivene reke u kojima smo se ogledali. Sve naše akcije. I sve reakcije. Zajedničke poduhvate i razdvajanja. Pokušaje. Svaku prepreku na koju smo nailazili. Preskakali. Koje je trebalo i rušili. Sanjaš li obale, reke i mostove. Veze. I opet. I ponovo.
Sanjaš li svetla u noći i bleštavilo velikog grada. Zaslepljuje li te u snovima. Ili po danu? Vodi li te pravda. Želja, nada, strah od ovog ili onog. Ili razum? Sanjaš li? Sve nerazumne poteze. Tvoje i moje. Svaki gest dobre volje. Tvoj. Moj. Naš. Sve nesagledane mogućnosti. Sve neodlučnosti, neprožvakane situacije a progutane. Zaglavljene u grlu. Svaki gubitak daha. I volje. Zastoje. I opet padove i nova ustajanja.
I kraj.
Sanjaš li bolje sutra?
08/26,2015, at 15:16
Visit Nikoleta
Зашто не,
"Бог није могао љубити прошлост више него што љуби садашњост", нити садашњост љуби више него што ће љубити будућност ...
(Владика Н.Велимировић - Беседе под гором - О херојима нашег времена)
08/26,2015, at 22:49
Visit trunsmoitren
Онај ко је у стању да се свега овога сети или пак да све ово сања, на великим је мукама, било да је реч о нечему доживљеном или само жељеном.
Читајући ова реторска питања, подсетила сам се из чега се све састоји љубав, колико је у њој противуречности: и радости и бола, и успона и падова, и светлости и мрака.
Леп ти је блог.:-)
08/27,2015, at 08:22
Visit Nikoleta
@trunsmoitren :)
Драго ми је да те видим на свом блогу и хвала ти што си дошла.
Написала сам ово у једном даху за око пола сата јуче. Истина на почетку сам мало запела, али када је кренуло заиста не знам одакле су мисли извирале ...
Па размишљам да ли сам на мукама. Не знам, јер памтим и горе ствари, памтим праве муке... За те муке Адлер је овако говорио:"Најбоље што једна добра вила може неком детету да стави у колевку јесу тешкоће које треба да буду савладане. (Алфред Адлер)
А ко зна шта је најбоље? Сигурно да је живот под стакленим звоном бољи, дуже се живи и дуже остаје млад, леп и здрав, али само под условом да оно остане до краја живота, да се не испадне из њега. ;)
Ја у животу некако са тим звоном нисам имала среће. Истина је да сам и живот и себе у том животу замишљала сасвим другачије, али ето ни са тим нисам имала среће ...
Хвала ти за лепе речи о блогу и желим ти да се и ти код мене осећати пријатно исто онако како се ја осећам код тебе . :)
Добродошла!
08/27,2015, at 16:15
Visit Janakis
Tako, tako... Pitaj ti za svaki slučaj ;) jer to što pouzdanik hrče ne mora da znači i da delite iste snove :-))
Ovo za muke sam saglasan sa Vi, ali neka, nek ti bude... fino sam ti govorio: "Stani i Stoj" :-))
08/27,2015, at 20:57
Visit Nikoleta
@Janakis
Pa fino sam te i poslušala :-)