Srebreni bor

Published on 07/12,2015

 

Neobično trepere iglice

U granama srebrenog bora

Pokrivene beličastim prahom;

Svetle sa milion mušičastih iskrica

što doplove i smeštaju se

između mračnog neba i još mračnijeg tla,

pa oko znatiželjnih očiju lepršaju krilima.

 

A kad se pokrene mutna, daleka belina

I nevidljivi oblaci raziđu,

Tiho se mesečina spusti na drvo

Magijski oživljavajući bezbroj nežnih i zamagljenih radosti;

Onda se i misli pokrenu otvorenim livadama i potokom

Pa žuborom teku i romore,

Brbotavim, šaputavim kikotom želja.

 

Opojna, tiha, mirisna lepota toga trenutka

Među drhtavim, omađijanim, mesečinom očaranim drvećem

Koja lebdi i obavija zemlju

Ne iščezava sa prvim mrakom,

već se prerušava i oblači novo ruho noći, a

pitanja stavljaju ruke na suho, još toplo stablo bora;

Hoće li doći – hoće li?

 

Iskradaju se misli pogledu

Hitajući iskricama bora

A glas tišine govori:

Borovi su neprikladni za smrtne ljubavnike,

Sve je ovde nadzemaljsko! -

Podesno samo za bogove i boginje,

Faune i nimfe -Drijade, kojima ćemo postati!

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=255989

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Srebreni bor