Svet mašte

Pogled i Misao

Pogled osmehom prati

rdost izboru prepoznatu,

veseli

da čovek samo od forme, leda i knjige nije,

već

sa puno sofizma zatvorenog poput kapela i manastira

skrivenog daleko od oštrog i znatiželjnog vida;

Nejasan različitostima i neodređen sa više nepoznanica

svojih!

Od misli nastali pogled, njen nejaki

poražen je dvosmislenostima bio,

pa osta zatečen pred novim mogućnostima;

Zbunjen  i  zaglavljen u kanjonu pukotina

nad podzemnim strujanjima;

Dvoji.

A ustvari se koprca uklešten,

pritisnut oštrim  i  nemilosrdnim

gromadama okruženja

Kako ga izvući?

Kako usmeriti ka radosti

kad stvarnost je varljiva,

okolnosti (brzo) promenljive

crtaju i brišu osmehe

tugom do bola i

bolom do odustajanja,

jer vreme je ostavilo ruke prazne

i osmeh zaleđen

Ruke su samo zastale

pred odgovorom razvučene neodlučnosti

između drugih,

boljih

i primamljivijih mogućnosti.

Različitost se nije htela

A istost nije prepoznala.

Ima li je?

Makar i ne bila božanstvena!

Htelo se sve, a sve nije moglo.

Zato su drugom razrokom pogledu

promakli glodari života,

potkopali temelje posmatračima,

izgrizli niti što spajale su vidljivo i nevidljivo

daljine

i ništa se nije preduzelo

sprečiti ih.

Pogled je ostao odsečen.

S pogledom se odbacila i misao

i sve njene mnogobrojne mogućnosti

što nosila ih je u sebi;

Pogazila, prezrela i ismejala! (?)

I nije pitanje: Zašto?

Pitanje je

Kakvu ljubaznost očekivati i

Može li ona osmeh gostoprimstva održati?

Može li misao mislima više verovati?

Jesmo li?

Da li smo pogledom i mišlju

Dostigli neku vrednost na onoj skali,

naporom što voljom smislu je vodio?

Da li u preseku skupova različitosti,

prazan skup je mogućnosti

ili

postoji makar jedan elemenat

koji nadom (se) zove?

Boreći se sa nametnutom ulogom,

zlonamernom i neadekvatnom,

pogled se lomio i lomio kroz prizme različitosti

i promenjen iz toga izašao.

Zato,

mora se pogledu vremena dati

da se oporavi i iz sebe ponovo rodi

na novoj, višoj i stabilnoj razini,

na njoj da sazri

Zahtevnost je velika.

Traži sigurnost i  kvalitet u gledanju

radosti naklonjena,

još slabu muziku čuje

više prepoznatu po pokretima prstiju

što poskakuju po dirkama klavira,

belim i crnim

i traži radosne zvuke na skali vrednosti.

Osmehom bi izvukla visoki C.